Prva ljubav
On .. bio je jedinstven. Hoću reći, i dalje je, samo na drugačiji način. Ja znam da je zasigurno on bio moja prva velika ljubav.
Zove se Stefan. Taj Stefan je u meni budio nešto posebno. Po prvi put bih osetila leptiriće u stomaku, baš kada bih njega videla. Bio je, i jeste, dobar. Imao je dobru dušu, srce. Žalim što je tada sve bilo vrlo komplikovano. Žalim što sam tada bila to što sam bila. Žalim zbog mnogo čega što sam tada uradila. Ali bila sam devojčica, tada mnogo više nezrela nego danas. Sve je bila zabava. Vrlo kasno sam shvatila da sam izgubila nešto vredno. Mnogo kasno da bih tu grešku ispravila. Možda zvuči uobraženo i nadmeno, ali kako god, ja sam baš zahvaljujući toj ljubavi, tom Stefanu, danas drugačije. Zrelija i ozbiljnija od ostalih vršnjakinja. Ja sam sa 11 godina doživela ono što je većina drugarica doživela godinu ili dve kasnije. Kada sam kasnije shvatila koliko je meni Stefan značio, i te kako je bilo kasno.
Sada, posle svega, mogu da kažem da smo drugovi. I jesmo. Nisam više zaljubljena u njega. Ali ga mnogo volim. Ne kao simatiju, već kao osobu. Osobu, koja je najvećim delom od mene stvorila ovo što sam sad.
U njegovim očima, ja ću najverovatnije ostati devojčica koja ga je pratila na svakom koraku..
Sve se desilo u pogrešno vreme.
Dodaj komentar |
0 Trekbekovi